Како је празнина постала нула

   Откриће нуле је променило свет, јер се нула није одувек сматрала бројем.

nula

   Индијски математичари су у V веку открили да се ништа или одсуство бројевне вредности може записати. Ово знање је затим стигло до Арапа који су били врсни математичари, уводећи нулу развили су децимални систем записивања бројева уз помоћ симбола 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 и децималног зареза. Зато се ти симболи и називају арапским цифрама.

     Нула се вековима записивала уз помоћ речи nulla, што је значило ништа. Користила се у римским прорачунима али се није сматрала бројем.

     У западну цивилизацију нулу уводи Фибоначи са књигом Liber Abaci, која објашњава идеју да се ништа ипак може избројати. Нула је почела да се записује у облику кружића и поред девет арапских цифара добија звање броја и прво почасно место по редоследу.

Извор: http://elementarium.cpn.rs/ideje/nula/

Advertisements

Зашто jе број 1 “један”, број 2 “два”, … ?

    Да ли сте се икада запитали зашто је број 1 “један”, број 2 “два”, број 3 “три”, број 4 “четири”,  итд. ?

Врло је једноставно. Важни су углови !

  • Број 1 има један угао.
  • Број 2 има два угла.
  • Број 3 има три угла.
  • Број 4 има четири угла.
  • …..

Проверите и сами!

brojeviuglovi

Математика погађа ваше године

radionice_clip_image002_0004    Математички трик помоћу кога се врло лако може погодити коју оцену имате из математике и колико имате година. Врло једноставно уз помоћ рачунских операција ћете доћи до тражених бројева.

       Поступак је следећи:

  • Оцену из математике помножите с бројем 2.
  • Добијени резултат саберите с бројем 5.
  • Добијену вредност помножите с бројем 50.
  • Ако сте ове године већ прославили рођендан резултату додајте 1765, а ако нисте додајте 1764.
  • Од крајњег резултата одузмите четвороцифрени број године рођења.

     Ако сте све ово израчунали прва цифра добијеног броја представља оцену из математике, а последње две цифре представљају ваше године.

Паја Патак у свету математике

     Погледајте Дизнијев цртани филм о Паји Патку и математици. Паја Патак је закорачио у чудесни свет математике. Открио је да је музика коју воли настала захваљујући математици. Очаран овим сазнањем наставља да трага и открива где се још налази математика око нас.

Светски дан броја π

     У свету математике постоји један посебан број који чак има и свој дан. То је број π (пи), математичка константа,  која представља однос обима и пречника круга. Број π је ирационалан број и због тога се користи његова приближна вредност која износи 3,14. Зато је баш датум 3.14. (14. март) светски дан броја π.Pi dan     2015. година је још значајнија по томе што се датум обележавања поклапа са првих пет цифара броја π (3,1415… што представља датум 3.14.(20)15.) што се дешава једном у 100 година.

     Познат и под називима Архимедова константа и Лудолфов броj, јавља се као пресудан фактор у огромном броју једначина које описују природне појаве. Тако π одређује брзину којом падају кишне капи, начин на који се шири и скупља свемир и прелама светлост или вероватноћу нестајања живих врста. Број π можда и најбоље повезује све области математике.

     Међу цифрама броја π, редом почевши од неког места, може се наћи било који коначни низ: ваш датум рођења, матични број, број телефона, све се то налази негде у броју π. Ако бисмо мај месец математике (мај 2015.) кодирали са 052015 приметили бисмо да се овај код такође налази у броју π – на 2257987. децималном месту.

     Кроз математичку радионицу ученици су се на занимљив начин упознали с бројем π и у његову част уређивали паное. Захваљујући креативним, знатижељним и вредним ученицима из VII1, VII3  и VII5 наша школа је обележила светски дан броја π.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Оптичко-математичка илузија

   Оптичко-математичка илузија нам показује како да се „украде коцкица“ чоколаде а да се не примети. Чоколада се подели на неколико делова, и након што се узме једна „коцкица“, поново се пресложи.

   Новодобијена чоколада је такође правоугаоног облика. Међутим, то је само оптичка илузија. Површине чоколада нису једнаке. Новодобијена чоколада је краћа за 1/4 дужине коцкице чоколаде.

iluzija-cokolada

   На слици је дат графички приказ, са илустрацијом која се базира на разложивој једнакости ликова у математици. Чоколада добијена премештањем делова је краћа за наранџасто означени део, који има површину једнаку површини једне коцкице.